Gardijan: Istočna Evropa će platiti najveću cenu

LONDON – Istočnoevropske zemlje bi, zbog sve težih posledica recesije, na kraju mogle da plate mnogo veću cenu od moćnih država čiji su bankari i finansijeri izazvali međunarodnu ekonomsku krizu, piše londonski „Gardijan” u uredničkom komentaru.

Ističući da istočnoevropske zemlje nemaju nikakve veze sa nesmotrenim ponašanjem i promašajima u regulisanju rada banaka koji su izazvali aktuelnu krizu, list primećuje da su „banke tih država u stranim rukama, a one su i inače relativno minorni ekonomski igrači”.

Evropska unija će se uskoro naći pred ozbiljnim testom u vidu svog odnosa prema istočnom delu kontinenta, upozorava „Gardijan” i podseća da je ulazak prve grupe istočnoevropskih zemalja u EU 2004. bio smatran velikom pobedom.

„Borba tih država za oslobođenje pomogla je u podrivanju sovjetske moći i transformisala međunarodni poredak, a Zapadna Evropa je zauzvrat konačno otvorila vrata i omogućila učlanjenje u Uniju”, navodi list i dodaje da bi recesija mogla da postane test solidarnosti za Uniju.

Opasnost po koheziju Evropske unije je više nego očigledna, naročito ako se ima u vidu činjenica da je zapadna Evropa u prošlosti istočnu Evropu najčešće ostavljala na cedilu, zaključuje autor redakcijskog komentara u „Gardijanu”.

Problemi finansijskog i bankarskog sektora u Britaniji i Sjedinjenim Državama, ali sve više i u istočnoj Evropi, glavna su tema i u ostalim britanskim listovima, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).

Dopisnik „Indipendenta” u Vašingtonu izveštava da će američki predsednik Obama večeras u obraćanju članovima oba doma Kongresa najveći deo krivice za sve težu ekonomsku krizu prebaciti na svog prethodnika DŽordža Buša.

Manje od mesec dana otkako je preuzeo predsedničku dužnost, Barak Obama je suočen sa veoma nezahvalnim zadatkom na planu odnosa sa javnošću – kako da objasni stanje u kojem se nalazi privreda a da istovremeno pridobije poverenje za svoj plan o dodatnom zaduživanju i ogromnom ulaganju u cilju podsticanja posustale ekonomije.

Predsednik je dosadašnji američki budžet nazvao prevarom, budući da su knjigovođe trikovima pokušavale da prikriju velika izdvajanja, poput onih za ratove u Iraku i Avganistanu, u nadi da narod to neće primetiti.

Predviđanja o budžetskom deficitu od 1.300 milijardi dolara zato predstavljaju najgori mogući scenario, ističe novinar „Indipendenta”, jer će u njih biti uključeni troškovi ratova, prirodnih katastrofa ali i prava slika o prihodima od poreza.

(Tanjug)